Jedno ograničenje, prati neko drugo, pa treće i sledeće i tako unedogled. Rastuća ograničenja. Ograničenje danas, se može pretvoriti u svoju suprotnost sutra - sputavanje u slobodu. No, nije to obavezno, ograničenje može samo ojačati, a može se nekada i ugasiti, nestati.
Ako je ograda jedna od materijalizacija ograničenja, onda sve pomenuto možemo da pokažemo u tom realnom, banalnom modelu.
Različite namene ograde, mogu biti slike i prilike tumačenja ograničenja ili realizacije ideja koje ograničenje pokreće. Nivo progresivnosti koji može da nastane ili sužavanja, odvajanja, izolacije. Od ukrasne, od zaštitne ograde.
Takođe se, sasvim jasno, plastično, predstave sve dorade, uvećanja ili moguća smanjivanja. Prepravljanje cele ograde ili samo nekog propalog dela. Nadogradnja, u visinu ili u širinu, ojačavanje neke strane. Novi materijali, restauriranje, farbanje, zamazivanje, a nekad i rušenje.
Rušenja su retka, lakše da se dograde nova, pa ostave. Koga briga, zatrebaće, čak i da neće, koga tu još više briga.
Ukrasna ogranicenja a ima i ziva ogranicenja koja ljudi na prolece i jesen potkresuju ;-) Sta sve ne rade sa tim ogranicenjima kako bi ih preinacili u nesto drugo i time nadigrali.
ОдговориИзбришиSuper obzervacije i ilustracije!
Sad si mi zagolicala prste da i ja napisem nesto ovde ove, za mene vrlo prelomne godine.
hvala draga, pa bas bi mogla koju trilicicu da osmislis!
ОдговориИзбришиnego vidis, ta ziva ogranicenja stalno rastu, pa mora neko da se bavi njima, da ih neguje/unistava :-) Eto, kameno ogranicenje deluje ne zahteva neki dodatni napor, a postojano je, moze zivi vekovima.
Haha...inspirativna je tema i tekst...setih se raznih pod-vrsta ograda ili kamufliranih ograda kao sto je zagrada koja implicira da se radi o ogradjivanju od vecine, pa ponda pregrada koja razvrstava i sve tako do grada.
ОдговориИзбришиhocu, hocu ali neka stoji sad ovaj tvoj tekst da svi procitaju pa cu onda ja polako da napisem ;-)
Tema je divna, jer njih susrećemo vrlo često- ograničenja, granice, vidljive i nevidljive. Kada je reč o ograničenju manifestovannom kroz ogradu, zamisli koliko ima onih koji se iza ograde kriju, vire. U prostorima geta, zatvora ljudi su lišeni slobode, slobodnog kretanja, a njihov svet zavisi od prostora u kom se kreću, tako da postaju zatočenici prostora, koji zarobljava njihov korak, pogled i vreme unutar sebe. Oni vide velike kamene zidine često. Koliko je ograda jaka, to zavisi od njene jednostavnosti. Kao kamena velika ograda ona daje komandu da se neki prostor razdvoji, pretvara dostupno u nedostupno, poništava potencijal. Poput stereotipa, određenih diskursa, ideologija, tako svako ograničenje predstavlja potrebu da se neki prostor kontroliše i da se u njega po potrebi skloni.(Kamena ograda bi bila ideološko pristupanje svetu.)
ОдговориИзбришиKako sjajan komentar, Vanja! koliko je tu divnih pričica, ideja i ograničenja! nevidljiva ogranicenja i ograde. svako novo ograničenje daje novi skup ideja, gde su nove kontrole ljudi i tumačenja prostora. I da, novi čovečuljci koji će da se kriju iza ograničenja i da viču, dobacuju, komentarišu, prave se silno pametni dok su iza (sigurno) kamene ograde.
ОдговориИзбришиSasvim fantastično ako se bolje zamisliš. Neiscrpno, sasvim. U početku je biljka zvončić razdvajala parohijske posede, otud i živa ograda kasnije.Ima čak nekih gradova koji imaju te nevidljive podele na države, ti sediš u jednoj državi, ja u drugoj, pijemo kafu i gledamo se. Tu nema vidljive ograde ako se bolje zagledaš. Vidljivija bude u onim podeljenim gradovima, gde se tako održava podela između zajednica u konfliktu. Često ih deli neka reka. A šta je sa onima koji žive kraj velikih zidina? Onima koji ne žele biti ni napolju ni unutra i koji uvek traže iskoristivi potencijal neke granice, njene mane, propuste i uzvišenja. Romi, šverceri, begunci. Ima ljudi zaljubljenih u atmosferu granice, pretpostavljam da se svi osećaju krajnje marginalnim, jer tu mogu da budu ono što jesu i da sanjaju... ti odluči za sebe šta mogu da sanjaju. Mene gleda neki gorštak iz jednog teksta na kom radim i kaže da požurim, jer njega ograde, kao čoveka planine, sasvim ne zanimaju.
ОдговориИзбришиNe znam da li umem da prepoznam sta su ogranicenja, da ih razdvojim od neispunjenih zelja, razocarenja, a najpre od strahova. Da li u toj igri isprepletanih bledih senki neprekidno stojim u mestu nesvestan nevidljivih omci kojima se ogranicava moja rodjenjem data sloboda ? Da li znam sta je sloboda ili je moja predstava slobode odredjena i ogranicena mojim unutrasnjim strahovima rodjenim u gresnom odnosu orgija svih ogranicenja?
ОдговориИзбришиVizuelizujem, verbalizujem, tragam, opipavam, njusim, govorim, mislim - pravim mnogo mentalne buke. I sada dok pisem ovaj text iskreno ne znam sta radim, zasto pisem? Nije mi uobicajeno da pisem javno, ni privatno, nije mi svojstveno da podelim moje misli. Ogranicenje? Strah? Mentalna ograda? Sloboda izbora samoce? Da li su ove oslovljene misli dokaz da se ograde urusavaju, propadaju ? Da li su ova slova dokaz da ograde sluze da te odrede, pokazu gde se nalazis, da te pokrenu napred i u vis, da ih preskocis, zaobidjes, srusis, probusis - da predjes na drugu stranu ? Moje ograde nisu sazdane od metala, cigala, bodljikave zice, one su sazidane od paucine straha.
Ne bih mogao da zivim u svetu bez ogranicenja, ta pomisao mi je strasna. Ne znam da li bih bio svestan moje slobode u takvom svetu. Ne znam sta bih se sa njom desilo ? Zakrzljala bi, nestala i zaspala deformisana neinspirativnim svetom.
Kada bi nestao koncept ogranicenja, nestao bi svet u meni. Svet pun gradova, strasnih, lepih, prijatnih, odbojnih. Prepun ulica koje neprekidno preuredjujem, pomeram "zidove", popunjavam rovove, rasede i duboke rupe. Rusim cele kvartove, dizem mracna mesta u koja se plasim da udjem. Prepoznajem i odredjujem sebe.
Zamislite samo ludilo neogranicenog straha ili histeriju neogranicene srece... kockanje... sta vam prvo uleti to vam odredi zivot - ishod je isti - LUDILO.
Ogranicen, inspirisan, pokrenut, ogradjen, razmedjen, ZIV !
Ograde i kapije ne tako retko predstavljaju i ukras samog objekta ......
ОдговориИзбриши