Tako je oduvek bilo. Gosti su dolazili "na velika zvona" kada su posebne prilike, od kada pamtim svet oko sebe. Tada su recimo rodjendani, ukućana ili igračaka, ili neki posebni praznici bili glavni izvori gostiju. To osećanje očekivanja i radosti, se nije promenilo ni mnogo, mnogo godina kasnije.
Taj naročit, optimističan osećaj isčekivanja, za nastupajući "dolazak gostiju" je ostao isti. Još kada se dogodi, da ima jako malo vremena da se pripremi za goste, a nekada i da se stigne do kuće pre njih, adrenalinski pojačan, uvećavao bi se užitak provodjenja vremena sa njima. Radost ugovorenog okupljanja petkom, kada se počelo sa odlascima na posao, se povećavala u odnosu na te specijalne dane iz detinjstva, pošto je shvatanje vremena počinjalo da se menja, da se smanjuje ili ubrzava.
Nova skala u uživanju sa gostima se vremenom izgradila. Gosti u stanu kada roditelji nisu u kući, gosti u svom prvom stanu, gosti u svakom sledećem, gosti za radni dan, gosti koji se čuvaju za vikend... Svaki dogovoreni susret ima odredjenu težinu, samo se okolnosti i njihova tumačenja povremeno menjaju. Recimo, dolazak dragih ljudi tokom leta sa udaljenih kontinenata, sada ima jačinu za broj veću od vidjanja sa prijateljima koji su tu u okolini, ili vidjanje sa prijateljima pre i posle svakog odmora, koje ima prednost u odnosu na one koji nikuda ne idu. Kratkotrajno izbivanje iz svkodnevnice uvek donosi neku dodatnu vrednost, pa onda te goste treba pazljivije ispitati i brže im pažnju posvetiti.
Iako, na prvi pogled protivurečno, velika radost nastaje i neposredno nakon odlaska gostiju. Obilje novih, razmenjenih informacija, utisaka tada stvorenih, uglavnom ulepšavaju to vreme i stvaraju materijal za dalju analizu. Da li je uzivanje veće u trenutku medjusobnog boravka na istom prostoru, u deljenju tog prostora fizički ili u uzajamnim pričama ili samim pojavama drugih, koje neko vreme traju, pa onda nestanu? Zauzimanje mesta u kome više likova zeli da se ispolji, koji su tako povezani u jednom trenutku, a onda totalno nepovezani u sledećem. Radovanje nekoj interakciji koja tada nastaje, koja može da bude teška dok traje, ili možda tuzna čim prestane da postoji, ili može da bude bezbrižna, površna ili veoma zamarajuća... Širok spektar zaostalih utisaka zavisi svakako od učesnika, ali na nekom simboličkom nivou, od kontakta dolazi do stvaranja novog osećanja, a tako i nade da ce se to ponavljati, kada nam se taj osećaj ne svidi, ili bas naprotiv, jako svidi. Interesantan put, od kontakta do trajanja.
Kad odu gosti, ostanu i nerazjašnjena pitanja.
Da li su gosti poslužli da pojačamo naše sećanje, da pokušamo da zaledimo trenutak koji se upravo dogodio? Da li su oni potvrdili neki zbir realnosti o kojima smo pričali i ubedjivali se? Da li bilo kakva pomenuta aktivnost stvarno postojala pre price o njoj? Ili je bas to okupljanje gostiju na jednom mestu, predstavilo nepokorenu prazninu, ili sumnju da ne postoji ništa više od ličnog samovanja, duboko unutar svog unutrašnjeg sveta? Da li se sa gostima u blizini, činimo jedni drugima nesto bliži, ili baš time ističemo svoju jedinstvenost i želju da budemo sami? Ili možda želimo da smo samo malo manje sami nego inače? Različiti gosti, me podstiču na različita pitanja, a možda neki poseban gost donese i deo odgovora. Djavoli su u detaljima i trenucima kada gosti odu iz kuće!
