Vise lica bajke

Da, mogu da se složim da je napolju bajka. Samo što postoje različite bajke, one lepe samo za decu i one koje su za malo starije, koje mogu biti i lepe i ružne. Stariji to mogu sami da ocene. Što se mene tiče, ja sam trenutno u sred ove druge grupe bajki - sve je na svom mestu, samo ništa nije bas onako kako se predstavlja. A sova nema nigde :-)

Cesto ima tragova koji me vraćaju tamo odakle sam pošla, na potpuno bajkovit način. Pa mogu da se ubedim, da je bar jedan od tih slojeva bajki realan. Da to što je 'Srpski film' izdvojen i jasno označen kao gledanja vredan film, tamo negde u nekoj bajkovitoj prodavnici filmova u bajkovitoj vlažnoj zemlji, verovatno ne znači isto, tamo, odakle je taj film potekao. To sto su neki drugi bolje shvatili film o onekim drugim od tih drugih samih, je krajnje apsudrno i kao posmatranje ovog prizora dole. Pohvala u bajci, ipak ne znači i pohvalu u realnom svetu. Koliko se samo pitanja postavi sa ovako jednim sasvim obicnim detaljem, toliko se tu onda jasno shvati sva dubina iluzije u kojoj sam sada ili u kojoj verujem da mogu da živim svakoga dana izvan ove bajke...

Bajke mogu da se desavaju iza sedam brda, iza sedam gora, u predivnim livadama punim sitnog poljskog cveca, ili na nesto svedenijem terenu betona i inoksa. Možda se tako lakše predstvi put kroz vreme, unapred:

Dobro, ima i jako sarenih bajki, ili put kroz vreme unazad:

Različite boje, karakteri i želje mogu da utiču na kraj bajke, ali to bi onda bio početak neke nove, druge, zanimljivije ili opasnije bajke. Iz jedne u drugu , iz druge u treću i tako unedogled.