Drugi rodjendan se ne može nazvati jubilarnim, ali je meni i blogu od velikog značaja. Prvi skoro da je bio garantovan. Pravilan i očekivan, kao stavka u online formi - checked/unchecked, sa naglašenim ishodom checked. Ali veća radost nastaje kasnije. Rutina nestaje, kao i pocetna energija, pa se prava doslednost ocrtava tek u ovom drugom krugu!
Sad kao treba da se ustreptalo lamentira nad, eto setnom, a istovremeno i jako nadahnutom & srećnom, sa suzama radosnicama po licu i polu ukočenim, drhtavim uglovima usana, proteklom, blogo-preživelom godinom. A kad nešto baš treba, ja se uglavnom ne slažem, ali rođendane volim i svoje i tuđe :-)
Svakorazličito reaguje na činjenicu da vreme protiče. Iznenadimose da je već taj i taj dan u nedelji, ili da je "opet vikend" ili poslednji dan u mesecu. Gomila detalja koje formiraju našusvakodnevnicuzamagli nam osećajproticanja vremena koje je konstatno. Pojedina prirodna dešavanja oko nas na kratko na to podsete - promena vremenskih prilika, skraćenje dužine dana ili neki poseban datum, praznik ili sasvimlični povod - rodjendan.
Tada može da sezastane, porazmisli ili može da seignorišepostojanje tih ključnihtačaka.
U oba slučajasesamoiskazuje velika nemoć da se na vreme utiče, ali supristupidrugačiji - pozitivni, afirmativni ili negirajući. Pokušaj da seizdigneiznadsituacije, da sezaokupi trenutnim problemom ili razvojem neke univerzalne ideje, koja ćesama po sebipostati van vremenska je javni ili tajni cilj koji živi u svakomčoveku.
Izraznih manje ili višepoznatihrazloga, ja volim da sednem i porazmilsim. Taj trenutak sednem/razmilsim me je uvek odusevaljvao. To se javlja i kao tradicionalna forma ponašanja pred daleki put krozruskanesagledivaprostransva, kada je deo bontona bio da se pored spakovanih kofera, malo zastane, sačuva trenutak. Na drugim lokacijamasesačekivaladuša, ili osluškivao i čekao povoljan položaj planeta.
A svaštamože da sesmisli u tim trenucimazastoja. Počevši od najjednostavnijegprikaza vremena kao prave (polu prave, da budemo precizni, jer postojijasanpočetak) koja sepresecaraznim dobrim ili lošim dogadjaima, na nju se mogu zakačitišareni baloni celom dužinom ravne linije, možese raditi na izboru boja balona, ili na njihovim oblicima, veličinama, ili na tome da li će balon biti iznad ili ispod te magične prave linje. Nekako prirodno dodje da je balon iznad "dobar" a onaj ispod "loš". Pa se onda oni mogu prebrajati, zbrajati i iz toga zaključivati... a to je prava dražzastanka. To rade i andjeli po Berlinu, oni nemaju problem sa vremenom, ali žele da ga oslušnu i osete, pa onda i oni zastanu.
Da, ja sam opet u fanatičnojpotrazizakoncetracijom, ali sam morala malo da seusporim i zastanem. Posledanasneću imati puno vremena za to, do prvog sledećeg povoda.
"Vreme je potpuno subjektivnastvar, ali nije svakičoveksubjekt, to je nevolja. Časovnicimoždajesuegzaktni, ali vreme nije, vreme je stvarličnosti, čak afiniteta. Zatoviše niko nije bezčasovnika, ali svisubez vremena."
