(iako bi trebalo da se na suptilniji nacin resim spam traffic-a, koji se bas vezao za ovaj post, nekako mi se vise dopala ova, totalno nestrucna, metoda resavanja problema.)
Eto, ne da mi se da napišem jedan praktičan i veseo blog! Znam da je to mnogo prikladnije za ove prolecne i neradne dane, ali me nekako, sve što nije praktično i veselo preduhitri. Možda to ima veze sa mojom novom opsesijom gledanja domacih tv kanala, ili mnogo verovatnije, da je to jednostavno jedino što je stvarno i moguce!
Iako ovo nije mračno, nije ni malo praktično :-) Dok lagano nabavljam sličice za planirani primavera esej, vreme prolazi i razne druge slike se sakupe, sa namerom ili ne... Evo jedne koja me je posebno uveselia - sjajno ofarbane mešalice, koje se cakle i na drugoj obali Save.
Meni deluje da je zanimljivije raditi pored sarene mešalice, nego pored one stare, uobičajene - oker boje. Nisam sigurna da radnici sa druge obale Save, dele ovo mišljenje i da uopste obraćaju pažnju na način bojenja mašina ili sjučajno pojavljivanje Wili Wonka na gradilištu. U svakom slučaju, da u redu na semaforu ispred mene stoji jedna ovakava crveno-bela mešalica (pronadjite 3 komada na slici) - bas bih se oduševila, a naročito ako bi se ona stalno rotirala. Moguće je da bih time loše uticala na svoju koncentraciju i podsvesno se odvela u neku davno potisnutu prošlost. Dzinovska hipnotička spirala koja se ravnomerno okreće i vodi sve one koji su se zatekli u njenoj blizini, tamo gde su se jednom izgubili. Rastavljanje za neko bolje sastvaljanje.
