среда, 09. фебруар 2011.

Utorak veče

Nisam pratila poslednjih dana kako napreduju gradske vlasti sa ograničenjima, tako da se nama možda, po nekom novom zakonu, večeras desio samo dobar klabing.
Prvo sam se, dok sam vozila auto u rikverc, nasukala na kuku jednog od parkiranih automobila. Ako krenem da objašnjavam šta je tačno bio problem, upetljaću se, ali bilo je to otprilike kao kad upadne zatvarač u flašu a vi se pitate i kako da ga izvadite, i kako je uopšte upao. 
Mi smo radile ono što se moglo, pa je kuka klizila po gumi tamo-vamo, jedno sto puta. Toliko je vremena trajalo pomeranje kola napred-nazad, uz naše potpuno razumevanje da je kola potrebno pomeriti bočno, što je nemoguće. Kola se kreću napred i nazad, a ne bočno.
Naše nenapredovanje je prekinuo gospodin koji je rekao da je sve ok, samo treba da se pomeri auto. Bočno.
Bočno? Naravno! Ništa lakše. Potrebno je samo ljuljati auto, i on se pomera. I potrebno je da se pojavi neko u pravom trenutku da nam to kaže. A ovde se to i desilo, pa se sve lepo završilo, pozdravili smo se i mahali.
Još uvek smo rekonstruisali događaj sa parkinga, kad sam videla na putu policajca koji nas zaustavlja.
U glavi mi je odmah sinulo da mi svetlo ne sija.

- “Dobro veče. Zaustavio sam Vas iz razloga što Vam ne radi svetlo.”
Mnogo je smešno ovo “iz razloga”, pa smo se nasmejale i Factory i ja, ali on se smeškao više. 
- “Koje svetlo?” – glumim ja.
- “Obično, levo. Uključite dugačka da proverimo njih.”
Ja greškom uključujem brisače, voda prska po šoferšajbni. Šta da radim, zaboravila sam gde su mi dugačka svetla, kad ne idem nigde van civilizacije već neko vreme. On se smeška dok brisači rade. A i jeste smešno.
Pita me za vozačku. Ja preturam po prepunoj torbi sa treninga i tražim...
- “Šta trenirate?”
- “Treniramo aerobik.” – kaže Factory.
I ovo je svima smešno.

- “Vozite dalje sa dugim, nemojte daleko i recite mužu da vam sredi svetlo.”
Sad sam na sigurnom i spremam se za spavanje. Da ne brinete. Mada vidim da i napolju brinu o meni. :-)


1 коментар: