Kratka istorija klabinga u Beogradu (prvi deo)

Ne samo da je kratka, već i potpuno subjektivna i neekspertska analiza klabinga u gradu, koji se busa u svoja (ispucala) asfaltna prsa, da je grad sa najboljim noćnim životom u regionu a to znači, valjda, i u na kontinentu (ipak se region nekad zvao i Europe's playground).

Bright Lights

Nekad

Ovo "nekad" seže oko 2 decenije unazad, u period posle "zlatnih osamdesetih" za koje će rivju morati da napiše neko 10 godina stariji, jer bi ja samo mogla da prepričavam priče starijih braća i sestara društva iz školskog dvorišta.
Klabing sa početka pakla devedesetih je bujao samo (i samo) u određenim uslovima - dakle, morala je da postoji uža, šira i periferna ekipa oko klabera (termin klaber-ka tad nije postojao a ni termin klabing, što ne znači da ga nije bilo).
Uža ekipa - do 5 osoba - su oni ljudi sa kojima imaš sinhronizovan bioritam a znaš ih iz zgrade, kraja ili škole (oni malo iskusniji imaju užu ekipu "iz grada"). Sa njima se ne čuješ telefonom, skoro nikad, jer ste po ceo dan zajedno.
Šira ekipa - do 20 osoba - raspoređena na strateškim mestima - na primer: ćošak, štangla, gornji kraj, parkić... Sa njima se ponekad čuješ telefonom kada želiš pojedinačni kontakt. Inače, uvek ih pronalaziš na očekivanim mestima pa nema potrebe za specijalnim dogovaranjem.
Periferna ekipa - preko 50 osoba (zavisi od memorijskog kapaciteta i socijalnih veština) su poznanici šire ekipe i ljudi koje viđaš u gradu (danas klabingu) i znaš im bar nadimak i oni znaju (bar) iz koje si šire ekipe.
Ova tri sastojka su conditio sine qua non klabinga devedesetih u Bg.
Klabing se praktikovao skoro svakodnevno tokom školske godine a religiozno tokom raspusta na sledeći način: izađeš i uvek sretneš nekog.
Uvod u klabing se obično dešavao u bašti SKC-a odakle se instinktivno odlazi u siromašnu ali vrlo konkretnu Bg klabersku noć. Preko 18g ili vrlo sposobni na Akademiju, smarači i metalci na Mašinac, reperi u 3K, neki nedefinisani u KST, autistični nazad u parkić sa flašom nečega što se pije u krug, pravi praklaberi u Industriju... Pravi pankeri su svoj uvod imali kod dragstora u Nušićevoj a metalci kod Zagreba (Ruskog Cara).
Skroman zaključak bi bio da klabing nisu činila mesta već ljudi. Odvijao se i po ulicama, klubovima, parkovima, ćoškovima, dvorištima, gajbama...

Prvi armagedon

Vrlo brzo, Europe's playground se pretvorio u živi "igrokaz" Krvave bajke, rusku salatu užasa, a Bg klabing je dobio novi element: minsko polje. Preko puta Akademije nikao je hram za novonastalu struju - Zvezda (kako biblijski zvuči), teretana kru-presretači (daj neke pare, jesi ti peder, da li se vas dve zabavljate, iz kog si kraja, polomiću te ili polomim te bez ikakvog uvoda) su bezbrižni klabing pretvorili u dnevnopolitičko ogledalo. Filmovi, kasete, krov zgrade i neko malo alternativno pozorište i mesna zajednica su postali pravi elitistički klabing koji počiva na kapitalu onog prethodnog.

Drugi armagedon - The Final Cut

Za one koji su mislili da je kraj nastupio sa lošim programom klubova, dizelašima i opštom depresijom, drugi armagedon je prošao neprimetno. Za one koji nisu sasvim odustali, teletekst BK televizije je skoro nečujno obznanio krah. Studentski protesti sa kraja devedesetih - zamena za klabing tadašnjih studenata, je u tom nadasve jadnom teletekstu na strani 999 - kultura, pod naslovom Večeras u Beogradu, najtragičnijeg TV isprdka ikada i igde, nazvan Diskoteka Plavi kordon.
Bogoljub knows. Aj' sad svi po kućama.