Sve mi je teže i teže da pratim bilo kakve vesti koje se tiču razvoja i planova za razvoj u ovoj Srbijici-štalici (tm by @Fabrika), naročito ako se govori o konkretnim, materijalizovanim rešenjima. Sa idejama je ipak kako-tako jednostavnija situacija - one se lakše probijaju kroz digitalne ili vazdušne kanale.
Potpuno mi je nadrealno gledanje nekog od domaćih tv programa na kome uzbudjene novinarke veoma ozbiljno saopštavaju da se planira izgradnja novog prešackog mosta, raspisuje konkurs za njegovo rešenje ili na primer završava izgradnja nekog parkinga. A ako se prošeta malo po okolini, začeprka prstićem, ispadne da je taj parking trebalo samo iscrtati, jer je to ravan krov lučkih skladišta stvarno izgradjenih pre drugog svetskog rata... I kako ja ne razumem to duboko uzbudjenje i razlog za ponos u 2011. godini, ostajem u dubokom utisku da pratim neki specijalni program za odrasle, ili u najbolju ruku loš školski program (za decu koja slabije uče). U oba slučaja ciljna grupa posmatrača ne sme da ima IQ veći od 100. Naravno da se ostavlje prostora i za one koji sami ocajnički žele da snize svoj IQ, da bi što lepše plovili kaljavom ali ružicastom svakodnevnicom.
Jednom sam slušala i jako lepo plasiranu reportažu o tome čemu služe GPS uredjaji u kolima, kako se koriste (ne baš kako rade) i da li je bolje imati ih ili ne. Shvatam da je to trebalo da bude edukativno, ali opet mi je utisak snižavanja IQ-a kod gledaoca preovladao. Eto taj utisak je bio veoma jak, tako da se i dan danas sećam te reportaže - možda je to u stvari i bila subliminalna poruka koju je gradska televizija posala, a ja sam samo imala muku da je rastumačim.
Prilikom jedne od prvih poseta Londonu videla sam, u podzemnoj železnici, plakat koji obaveštava da se te godine proslavlja sto godišnjica Pikadili linije. Osim uredjenja sistema transporta u gradu, to znači da stanovnici vec 3 generacije (koliko obicno stane u 100 godina) žive sa svešću o tome da je OK da se ide vozom kroz podzemne tunele, da postoje sistemi hodnika i stanica ispod grada i da je sve to za njihovo korišcenje i udobnije življenje. Da se moja baba nekom greškom rodila u Londonu a ne u BG, krajem 19 veka, taman bi porasla dovoljno da sama odlazi kod prijateljica na čaj novom Pikadili linijom, ili da ide vikendima u parkove van zagadjenog i prenaseljenog centra. Ovako je verovatno dovoljno napredno to što se ona ipak rodila u jednoj od vecih kasaba u okruženju, tako da je mogla to isto da radi tramvajem, koji je stajao jako blizu njene kuce. U njenom slucaju, to čak nije ni bilo toliko nepojmljivo drugačije, napredno je bilo i jedno i drugo, ali sta će ćemo sa danasnjicom?
Ove godine je vec 105 godina od otvaranja Pikadili linije, a ja sam tek sinoc, zahvaljujuci @Undertow74u shvatila famozni YouTube snimak sa/posle mitinga Napredne stranke. Videla sam ga ali mi nije bio smešan, jer ga nisam shvatala, a kada sam shvatila suštinu, onda mi tek nije bilo ni malo smešno. Nije mi bilo žao ljudi sa snimka, bilo mi je vise žao sebe, svoje babe, i svih onih koji ne žele da im se IQ sabija i smanjuje.
Nepojmljivost ili neuporedivost je sada malo izraženija nego pre 105 godina, evo i filma sa gradskim vestima koji to ilustruje:
http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-12764741
Najstrašnije je što isključivanjem TV-a program za retarde ne prestaje.
ОдговориИзбришиA naprednjaci sa pomenutog snimka su nam otkrili recept: pokretne stepenice ispred svakog biračkog mesta - drugi korak, pronaći nekog ko ima bar prosečan IQ i OO da bude kandidat - prvi korak...dalje sve znamo kako ćemo, većina je to uradila još pre 100 godina.
axa, program za retarde se nekom projektnom greskom preselio i na internet. to je valjda ta globalna zamena za SVE, pa i za glupost i nema bezanja. Ali ok, sve dok moze da se izbegne kako-tako ;-)
ОдговориИзбриши